Januarska penzija biće povećana za najmanje 4 odsto, što bi na primeru trenutne prosečne zarade od 27.700 dinara značilo dodatnih 1.100 dinara. Penzije će linearno, za isti procenat, biti povećane svima, bez obzira na iznos, a nove, kasnije izmene, doneće i veći rast.
Penzije će u 2021. rasti u skladu sa švajcarskom formulom, što znači da će primanja naših najstarijih građana biti usklađivana sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade.
Švajcarski model po kome su rasle penzije u ovoj godini, biće, dakle, primenjivan i u 2021. a potom treba očekivati drugačije usklađivanje.
Ministar finansija Siniša Mali već je izjavio je da će jedna od tema na sastanku sa predstavnicima MMF u oktobru upravo biti dorada švajcarskog modela rasta penzija.
A, cilj je kako je u više navrata najavljivano da penzija dostigne 440 evra u 2025. godini.
S tim u vezi postoji nekoliko modela po kojima bi obračun penzija mogao da bude modifikovan. Jedna opcija, koju su ekonomisti više puta pominjali, je usklađivanje penzija u odnosu na njihov udeo u BDP-u, a druga usklađivanje u odnosu na prosečnu platu. U prevodu, kako budu rasle privreda u Srbiji i prosečna zarada, tako bi rasle i penzije.
Trenutno u našoj zemlji živi oko 1,7 miliona penzionera, među kojima je najviše onih iz kategorije zaposlenih – 84,24 odsto, zatim slede poljoprivredne penzije – 10,12 odsto, a najmanje ih je u kategoriji samostalne delatnosti – 5,63 odsto.
Za računanje visine penzije postoji posebna, nimalo jednostavna formula. Suština je da je penzija veća što je veća zarada u odnosu na prosečnu platu u zemlji i što je više godina staža osiguranja.
Praktično, za 40 godina staža i prosečnu zaradu kroz pune četiri decenije od oko 35.000 dinara možete računati na penziju tek nešto veću od 21.500 dinara.
Praktično, ukoliko je osiguranik kroz ceo radni staž dobijao zaradu u nivou prosečne plate u republici (koja danas iznosi oko 56.000 dinara, a u 2008. godini je iznosila oko 33.000 dinara), za 20 godina staža penzija bi iznosila oko 15.500 dinara.
Osiguranici sa 30 godina staža i zaradom na nivou prosečne zarade u Srbiji za sve godine rada, mogu da očekuju penziju od 23.500 dinara, dok građani sa 40 godina staža i prosečnom platom od 65.000 dinara mogu da računaju na penziju nešto veću od oko 41.000 dinara.
Visina penzije, praktično, je jednaka proizvodu ličnog i opšteg boda.
Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim godinama, a onda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža.
Od 1. 1. 1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom koji od januara 2020. godine iznosi 814,01 dinar.
Od 2020. važe nova pravila za penzionisanje žena. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje.
Ove kalendarske godine dame tako u starosnu penziju mogu sa 63 godine života, umesto 62 godine i šest meseci koliko je bilo potrebno da imaju za penzionisanje u 2019. godini. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina.
S druge strane, muškarci u starosnu penziju u ovoj godini idu po starom – sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu.
Na račune i kućne adrese oko 1,7 miliona penzionera u Srbiji počinju da stižu penzije uvećane za 5,4 odsto. Isplata januarskih primanja je prva penzija koja stiže po novom obračunu, odnosno uz povišicu, zbog koje će pojedini čekovi biti „teži“ i do 7.000 dinara.
